Мит о равној Земљи
Током последња два века многи противници хришћанства се користе гнусним лажима (у складу са својим погледом на свет1): да су рана и средњовековна хришћанска црква училе да је Земља равна.2
Један од најпознатијих недавних примера је вероватно најмоћнији човек на свету, амерички председник Барак Хусеин Обама:
„Да вам кажем нешто. Да је неко од ових људи [sic] био присутан кад је Колумбо пловио [смех] сигурно би били оснивачи Друштва равне Земље [смех]. Они не би веровали да је Земља кугла [аплауз]. Чули смо овакве људе у прошлости.“3
Пошто председник Обама, такође, подржава чедоморство и хомосексуалне „бракове“,4 што се очигледно противи библијским учењима, да ли треба да изненађује то што је поновио једну од најчешћих антихришћанских бајки?
Шта је заиста учила рана црква?
Историчар Џефри Бартон Расел (Jeffrey Burton Russell) (1934–) до темеља је разрушио мит о равној Земљи пре више од 20 година у својој студији Измишљање равне Земље (Inventing the Flat Earth).5
Познати еволуциониста Стивен Џеј Гулд (Stephen Jay Gould) (1941–2002) позитивно је оценио ово ремек-дело:
„Никада није постојало доба „равноземљашког мрака“ међу мислиоцима (без обзира на то како је јавност могла да замишља нашу планету и тада и сада). Грчко знање о сферичном облику Земље никада није избледело, а већина средњовековних мислилаца је прихватала заобљеност Земље као установљену чињеницу космологије.“6
Расел је показао да је равноземљашко веровање било изузетно ретко у цркви. Двојица главних заговорника равне Земље су били опскурни ликови: Лактанције (Lactantius) (240–320) и Козма Индикоплеуст (Cosmas Indicopleustes) (он је живео у 6. веку; његов надимак значи „путник у Индију“). Међутим, њих су превладале десетине хиљада хришћанских теолога, песника, уметника, научника и владара, који су недвосмислено потврдили да је Земља кугла. Расел је представио списе великог броја средњовековних црквених мислилаца који су доказивали сферични облик Земље, као што су: фратар Роџер Бејкон (Roger Bacon) (1220–1292), изумитељ наочара; водећи средњовековни научници попут Жана Буридана (Jean Buridan) (1301–1358) и Николе Орезма (Nicholas Oresme) (1320–1382); и монах Џон Сакробоско (John Sacrobosco) (1195-1256), који је написао Трактат о сфери; и многи други.
Један од најпознатијих заговорника да Земља има облик кугле био је енглески монах, теолог и историчар, Беда Часни (Venerable Bede/ Beda Venerabilis) (673–735), који је развио уобичајени систем датирања – пре Христа/ лета Господњег. Мање је познато да је он био један од водећих астронома свог времена.7
У својој књизи Рачунање времена (De temporum ratione), Беда је, између осталог, израчунао да је свет створен 3952. године пре Христа, показао како да се израчуна ког се датума слави Васкрс, и отворено учио да је Земља кугла. На основу облика Земље, он је објаснио зашто се дужина дана и ноћи мења са годишњим добима, и како Месец изазива плиму и осеку. Беда је први то објаснио, док је Галилеј погрешно објаснио плиму и осеку неколико векова касније.8
Ево шта Беда Часни каже о облику Земље – обла „као лопта“, а не „као штит“:
„Земљу називамо куглом, не зато што је облик сфере изражен у разноликости равница и планина, већ зато што, ако се све ствари укључе у оквир, обим Земље представља савршену сферу. …Ваистину, она је шар смештен у центру свемира; и по својој ширини она је попут круга, али не круга као што је штит, већ круга као што је лопта, и шири се из центра на све стране са савршеном заобљеношћу.“
Водећи црквени теолог и филозоф Средњег века, Тома Аквински (1225–1274), у свом најзначајнијем делу Summa Theologica/Theologiae, написао је следеће:
„Физичар доказује да је Земља кугла на један начин, астроном на други. Астроном доказује користећи математику, нпр. помоћу облика помрачења или томе слично; док физичар доказује користећи физику, нпр. помоћу кретања тешких тела према центру и тако даље.“9
Шарови средњовековних владара
Још од 5. века, средњовековни владари у Европи су носили симбол globus cruciger, што на латинском значи „кугла са крстом“, тј. шар, као хришћански симбол краљевске власти. Шар, обично златна кугла, представљао је Земљу – чекајте мало, сфера представља равну Земљу – нешто овде не ваља… Ах, па да, то је била сферична Земља. На врху шара се налазио крст, што је био симбол Христове власти над целом Земљом. То што је владар држао шар требало је да значи да му је поверено да влада над својим земљама. На средњовековним портретима, размера није указивала на физичку величину, него на значај, па је зато крст већи од кугле.
Постоји и много слика које приказују самог Христа како држи шар, као што је класичан мотив Спаситељ света (Salvator Mundi).
Зашто су се људи противили Колумбу?
Ово што је изнад речено показује да се Колумбу (1451–1506) нису противили равноземљаши међу црквеним или политичким вођама, из једноставног разлога, зато што није било ниједног који би му се противио. Па, шта је онда било у питању?
Колумбо је покушавао да дође до Индије морем, „дугим путем“ око Земље. Да би то успео, његови бродови су морали да понесу довољно намирница за дуго путовање. Колумбо је знао да је муслимански астроном из 9. века Ал Фаргани (Аl-Farghānī, Alfraganus) проценио да сваки степен географске ширине обухвата „56⅔ миља“. Колумбо је претпостављао да је Ал Фаргани мислио на римску миљу (која износи 1.480 метара). Међутим, Ал Фаргани је користио арапску миљу (која износи 1.830 метара). Због тога је Колумбо мислио да обим Земље износи само ¾ стварног обима који износи око 40.000 километара. Колумбо је, такође, погрешно проценио да растојање од Канарских острва до Јапана износи 3.000 италијанских миља (око 3.700 километара), док стварно растојање, кад се путује морем, износи око 19.600 километара.
Дакле, предмет спора је била величина Земље, а не њен облик. Колумбови критичари су тврдили да бродови из тог времена (1492. година) не могу да понесу довољно свеже воде и хране за тако дуго путовање. И, били су у праву! Колумбо је имао много среће што се на путу нашао огроман континент. Он ништа није знао о претходним открићима Викинга неколико векова раније. Он је и даље мислио да се искрцао у Источној Индији, што је био тадашњи назив за Индијски потконтинент. Последице његове грешке постоје и данас, у уобичајеном називу за Американце урођенике – Индијанци (Indians), што је превод Колумбовог назива на шпанском – Indios.
Морнари
Један пример дезинформације у „образовном“ систему налази се у једном средњошколском уџбенику историје из 20. века под насловом Америчка свечана поворка (The American Pageant), чији је аутор Томас Бејли (Thomas Bailey). У неколико издања овог уџбеника је писало: „Сујеверни морнари [у Колумбовој посади]… постајали су бунтовни… зато што су страховали да ће пасти преко ивице света.“
Међутим, морнари су били свесни облика Земље. Један мит каже да су људи схватили да је Земља кугла зато што су видели како бродови лагано тону испод хоризонта. Али, пре телескопа, било је вероватније да се дешавало супротно: морнари су, у повратку према копну, прво видели високе планине, па онда ниже пределе.
Такође, морнари са северне хемисфере су прешли екватор давно пре Христа, и они су извештавали да је на јужној хемисфери Сунце сијало са севера. Они су, такође, знали како да измере географску ширину на којој се налазе на основу угла Сунца у подне, што је могуће једино на сферичној Земљи.
Успон лажи о равној Земљи
Изнад су изнете чињенице о Колумбу. Папагајски понављан равноземљашки мит о њему није дошао из историје, већ из маште Вашингтона Ирвинга (Washington Irving) (1783–1859) и његове књиге Живот и путовања Кристофера Колумба (The Life and Voyages of Christopher Columbus), објављене 1828. године. Ирвинг је вероватно први амерички аутор најпродаванијих дела, али је и сам признао да је био „склон да се препусти машти.“ Веровање у равну Земљу је очигледан плод његове маште.
Било је довољно лоше то што се овај мит раширио у јавности захваљујући Ирвинговој широкој читалачкој публици. Али, постало је горе када је овај мит добио научну глазуру, тако да је могао да се користи као мотка за млаћење по хришћанству. Главни заговорници такве идеје су били познати антихришћански фанатици из 19. века, Џон Вилијем Дрејпер (John William Draper) (1811–1882) и Ендрју Диксон Вајт (Andrew Dickson White) (1832–1918). Дрејпер, солидан хемичар и фотограф, и први председник Америчког друштва хемичара, али лош историчар, објавио је 1874. године књигу Историја сукобљавања религије и науке (History of the Conflict between Religion and Science), једну штуро поткрепљену полемику против цркве. Вајт је био незадовољни бивши епископалац и оснивач Универзитета Корнел (Cornell University), првог отворено секуларног универзитета у САД. Он је 1896. године објавио двотомно дело Историја ратовања између науке и теологије у хришћанству (History of the Warfare of Science with Theology in Christendom).
Оба аутора су се снажно ослањала на радове Козме Индикоплеуста, описујући његово учење о равној Земљи као уобичајено, уместо као готово заборављено, мањинско виђење, што је оно и било. Они су најодговорнији за ширење „тезе о сукобљавању“ између хришћанства и науке, уместо учења праве историје да је управо хришћански поглед на свет допринео рађању науке, док је она била мртворођенче на другим местима, као што су античка Грчка и Кина.10
Колин Арчибалд Расел (Colin Archibald Russell) (1928–2013), професор који је предавао историју науке и технологије на британском Отвореном универзитету (Open University), писао је:
„Дрејпер је себи дао такву слободу кад је реч о историји, представљајући легенде као чињенице, тако да је данас оправдано изостављен у озбиљним историјским изучавањима. Готово исто важи и за Вајта, иако његово упадљиво коришћење обимних фуснота може да створи погрешан утисак о педантној учености.“11
И Џефри Бартон Расел и Стивен Џеј Гулд су се сложили да су Дрејпер и Вајт имали циљ да дискредитују хришћане, који су се противили тада новим Дарвиновим теоријама, као „равноземљаше“. Није се много променило од тада!
Равноземљашики вођа је еволуциониста
Иако готово нико у цркви није никада веровао у мит о равној Земљи, „невероватно је да неки људи и даље верују“, написала је Натали Волховер (Natalie Wolchover) у часопису Live Science 2011. године:
„Друштво равне Земље је активна организација коју данас води човек из Вирџиније, Данијел Шентон (Daniel Shenton). Иако Шентон верује у еволуцију и глобално загревање, он и стотине, ако не и хиљаде, његових пратилаца широм света такође верују да је Земља диск са кога можете да паднете.“12
Следећи пут када вас неки еволуциониста назове „равноземљашем“, укажите му на то да је водећи равноземљаш један од његових истомишљеника еволуциониста!
Помрачење Месеца
Антички доказ да је Земља кугла
Стари Грци су давно пре Христа схватали да је Земља кугла, посматрајући помрачење Месеца. Они су схватали да се, током помрачења Месеца, Земља налази између Месеца и Сунца, и да она увек оставља округлу сенку, без обзира на правац, што доказује да је она кугла (видети Слику 4). На пример, чувени филозоф Аристотел (384–322. пре Христа) је рекао:
„Земља је или сфера или је најприближнија природној сфери. Исправно је назвати нешто онако како његова природа налаже, и чему припада, а не насупрот томе. Доказ чула то додатно поткрепљује. Како би иначе помрачења Месеца показивала делове који имају облик какав видимо? Облици које сам Месец показује сваког месеца су разноврсни – равни, избочени и испупчени – али током помрачења обриси су увек закривљени. Пошто уметање Земље узрокује помрачење, облик ове линије је проузрокован обликом Земљине површине, који је, сходно томе, сферичан.13
Ово се подудара са Библијом: у Књизи пророка Исаије 40:22 пише да Бог „седи над кругом земаљским.“ Заиста, хебрејска реч חוּג (ẋуг) указује на облик лопте, као што је Беда учио око 1.400 година после Исаије.14
Сажетак
- Готово сви мислиоци ране и средњовековне Цркве, који су коментарисали облик Земље, отворено су говорили да је она кугла.
- Средњовековни хришћански владари су користили златне сфере или шарове, зване globus cruciger, који су представљали Земљу под Христовом влашћу.
- Колумбови противници никад нису доводили у питање облик Земље, већ само њену величину – и били су у праву!
- Мит о равној Земљи је започео са измишљеним записом о Колумбу из 19. века, чији је аутор Вашингтон Ирвинг. Након тога су га агресивно промовисале утицајне антихришћанске полемике, чији су аутори Дрејпер и Вајт.
- Највећа иронија: водећи савремени равноземљаш је еволуциониста.
Извори и појашњења
- Sarfati, J., Evolutionist: It’s OK to deceive students to believe evolution, 24 September 2008, creation.com/deceive. Повратак на текст.
- За многобројне примере, погледати: Bergman, J., The flat-earth myth and creationism, J. Creation 22(2), 2008, pp. 114–120; creation.com/flat. Повратак на текст.
- Obama, B.H., Speech on energy at Prince George’s County Community College, Largo, MD, 15 March 2012. Повратак на текст.
- Muehlenberg, B., The Obamanator and the Decline of the West, billmuehlenberg.com, 12 May 2012; Sarfati, J., Gay ‘marriage’ and the consistent outcome of Genesis compromise, June 2012, creation.com/gay. Повратак на текст. Повратак на текст.
- Russell, J.B., Inventing the Flat Earth: Columbus & Modern Historians, Praeger, 1991. Повратак на текст.
- Gould, S.J., The Late Birth of a Flat Earth, у: Dinosaur in a Haystack: Reflections in Natural History, 1st paperback ed., New York: Three Rivers Press, NY,1997, pp. 38–50. Повратак на текст.
- Henderson, T., World-famous astronomers celebrate the Venerable Bede, The Journal, 13 February 2009, journallive.co.uk. Повратак на текст.
- Афера Галилео је још један антихришћански мит „религије против науке“, иако је у стварности било: наука против науке. Погледати: Sarfati, J., Galileo Quadricentennial: Myth vs fact, Creation 31(3), pp. 49–51; creation.com/galileo-quadricentennial. Повратак на текст.
- Тома аквински, Summa Theologiae, Први део Другог тома, Питање 54: Разлике у стању, Члан 2, Одговор на примедбу 2.
Готово на самом почетку, у Првом делу, Питање 1, Члан 1: Да ли је поред филозофије потребна још нека доктрина?, Одговор на Примедбу 2, Аквински разматра методе доказивања нечега. Он овде указује на заобљеност Земље као на пример који је свима очигледан: „Науке се разврставају према разним начинима за стицање знања. И астроном и физичар могу да дођу до истог закључка: на пример да је Земља обла: астроном путем математике (тј. апстрахујући из материје), али физичар путем саме материје. Стога, нема разлога да оне ствари, које могу да се науче из филозофске науке, све док могу да се сазнају путем природног расуђивања, не могу такође да се уче из друге науке, све док спадају у откривење. Стога се теологија, која је укључена у свете доктрине, разликује од од оне теологије која је део филозофије.“
На оригиналном латинском, Аквински је користио реч rotunda за заобљеност. У Првом тому, Питање 67, Тома Аквински је разјаснио да он зна који је облик Земље, зато што је користио реч хемисфера (на латинском: hemisphaerium), у значењу половина сфере: „Ипак, чим је Сунце на хоризонту, цела хемисфера је осветљена од једног краја до другог. …Друго, у погледу места, на једној хемисфери је присутна светлост, а на другој тама. Треће, у погледу времена, зато што је на једној хемисфери присутна светлост, а на другој тама, и то је означено речима: Он назва светлост дан, а таму ноћ.“ Повратак на текст. - Главни извори документације су доступни у мојим чланцима: Why does science work at all? Creation 31(3), 2009, pp. 12–14, creation.com/whyscience; и The biblical roots of modern science, Creation 32(4), 2010, pp. 32–36, creation.com/roots. Повратак на текст.
- Russell, C.A., “The Conflict of Science and Religion”, Encyclopedia of the History of Science and Religion, New York 2000, p. 15. Повратак на текст.
- Wolchover, N., Ingenious ‘Flat Earth’ Theory Revealed In Old Map, Live Science, 23 June 2011. Повратак на текст.
- Works of Aristotle I, p. 389. Повратак на текст.
- [Прим.ур. Неколико агресивних атеиста је напало и Исаију и Беду зато што Земља није савршена сфера, иако је чак и Беда схватао да Земља има неправилности „сличне кромпиру“ као што су планине и ровови на морском дну. Али, он је схватао да су то мала одступања од облика сфере, тако да је разумно звати Земљу сфером. Такође, дуго након Беде, прво је постојала претпоставка, а онда је откривено, да је Земља сабијени сфероид, тј. да је заравњена на половима. У стварности, „сфера“ је прилично добар назив за облик Земље, а не грешка. Већина савремених астронома сматра да је реду звати Земљу „куглом“ или „сфером“, добро знајући да је то приближан облик. Сходно томе, исто допуштење треба направити и за Библију. Заправо, сер Исак Њутн, креациониста, први је предвидео заравњеност на основу Земљиног окретања.
Једноставна аритметика показује колико је ова примедба на рачун Исаије и Беде празна и очајна. Екваторијални полупречник Земље износи 6.378,1 километар, а поларни полупречник 6.356,8 километара. Најдубља тачка у океану је Challenger Deep (део Маријанског рова, прим.прев.), која је дубока 10.916 метара, што представља одступање мање од 0,2% у односу на сферу. Да ли сте видели кромпир или кожну лопту који имају такав сферни облик? Такође, сабијеност због разлике између поларног и екваторијалног полупречника износи само 21,3 километра, што представља одступање од 0,3% у односу на сферу.
Уобичајено је да постоји одређени степен савршенства или прецизности. Земља је савршена сфера са одступањем од 0,3%, што је довољно савршено за већину људи. Упоредимо то одступање са неком лоптом за игру: ако лопта има један полупречник који износи 63,781 милиметар, а други, који належе на њега под углом од 90 степени, износи 63,568 милиметара, то би могло без проблема да се назове „кугла“ или „сфера“. Било би потребно заиста оштро око да би се приметило да је лопта од 6,5 центиметара мало испупчена на средини, и то за отприлике петину милиметра.] Повратак на текст.
Readers’ comments
Comments are automatically closed 14 days after publication.