Explore
Also Available in:

Да ли је Бог створио живот на другим планетама?

Зашто би, иначе, универзум био тако велики?

Аутор: Гери Бејтс (Gary Bates)
Превод: Хришћански одговор

Објављено: 19. новембар 2009.

Многи људи, било да су хришћани или не, боре се са идејом да је Земља једина настањена планета у овом огромном универзуму. Укратко, да ли постоји живот на другим планетама?

stockxpertMoon

Они који верују да је живот еволуирао на Земљи, еволутивни развој живота на небројеним другим планетама сматрају практично „чињеницом”. Због тога би они откриће живота на другим планетама сматрали потврдом својих еволуционистичких уверења.

Али чак и многи хришћани мисле: „Бог је сигурно створио живот негде другде, јер би иначе овај огромни универзум представљао ужасно траћење простора (или свемира – реч space се у енглеском користи и за простор и за свемир – прим. прев.).” Рекао бих, на основу свог искуства, да је ово главни разлог због кога људи мисле да живот мора да постоји и „тамо негде”. Међутим, своја размишљања би требало да заснивамо на ономе што је Бог рекао да је учинио (тј. на Библији), а не на нечему за шта ми мислимо да би Он учинио, могао или требало да учини.

Прво, с обзиром на то да је Бог тај који је створио универзум, тешко да је за Њега универзум „велики”. Људи се боре са пространошћу универзума, јер је наше схватање ограничено на створене димензије времена и простора унутар којих ми постојимо. Због тога покушај да разумемо било шта мимо тих димензија представља праву главоломку. Величина је релативна ствар и одређује се у односу на нас који смо становници универзума. А величина и време су донекле повезани. Будући да је универзум тако велики у односу на нас, ми, на пример, разматрамо колико би нам времена требало да кроз њега пропутујемо. Али, време је почело да постоји са настанком универзума, па како ћемо онда да разумемо шта је вечност или шта би она могла да буде? Шта је било „пре” универзума? Слично томе, како ћемо да замислимо колико је Бог „велики”? Не можемо да користимо кројачки метар, направљен од атома које је Бог створио, да бисмо измерили Бога. Ево једног примера за тако нешто: Неко је од Вас тражио да изградите малу кућу и Ви сте то учинили. Сада од Вас тражи да изградите велику кућу. У оквирима наших димензија, да бисте израдили већу кућу потребно Вам је више труда и више времена. Дакле, да ли би Богу било теже, или да ли би Му требало више времена, да изгради велики универзум у поређењу са неким мањим (наравно, у складу са нашом перспективом о томе шта је велико, а шта мало)? Наравно да не би, јер Бог није ограничен временом и простором (које је створио). У Исаији 40:28 пише: „…Господ је Бог вечни, Створитељ крајева земаљских. Он се не умара, не малаксава…”

Ми смо с разлогом задивљени тиме што је Бог створио милијарде галаксија у којима постоје милијарде звезда, јер је то један од разлога за њихово стварање. Али, као што је већ споменуто, за Бога величина уопште не представља проблем. Звезде су релативно једноставне структуре, јер оне представљају само велике лопте гаса. У том смислу, било би потребно више „креативности” да Исус изведе чудо и нахрани пет хиљада људи, него за стварање небројених квазара (постоји огромна генетска сложеност у структури чак и мртве рибе).

Библија и ванземаљци

Људи често питају: „Да ли само зато што Библија говори о томе да је Бог створио интелигентни облик живота искључиво на Земљи, Он то није могао да учини на неком другом месту?” На крају крајева, Свето писмо не говори о свему, нпр. о аутомобилима. Међутим, библијски приговор на постојање ванземаљског облика живота није тек само један аргумент из тишине. Аутомобили, на пример, нису повезани са питањем спасења, али верујемо да свесна, интелигентна бића, способна да доносе моралне одлуке, јесу, зато што би њихово постојање нарушило ауторитет Светог писма. Укратко, сагледавање шире слике у вези са библијском поруком, тј. поруком јеванђеља, омогућава нам да јасно закључимо да је разлог због кога Библија не помиње ванземаљце тај што они не постоје. Свакако, када би било изгледно да ће Земља да буде почаствована посетом правих ванземаљаца из неке веома удаљене галаксије, разумно би било очекивати да би Библија и Бог, који је Сведржитељ и познаје будућност, поменули тако значајан догађај, зато што би он очигледно редефинисао место човека у универзуму.

  1. Библија указује на то да целокупна творевина уздише и мучи се под теретом греха (Римљанима 8:18–22). Проклетство које је уследило након Адамовог пада имало је универзалне последице.1 У супротном, која би била сврха тога да Бог уништи целокупну творевину да би створио ново небо и нову Земљу (2. Петрова 3:13, Откривење 21:1)? Према томе, ванземаљци који би живели на неком другом месту били би (неправедно) погођени адамовским проклетством, и то без икакве своје кривице, с обзиром на то да не би наследили Адамову грешну природу.

  2. Када се Христос (Бог) утеловио, дошао је на Земљу не само да би откупио човечанство, већ у крајњој линији, своју целокупну творевину (Римљанима 8:21; Колошанима 1:20). Међутим, Христова искупљујућа смрт на Голготи, не може да спаси ове хипотетичке ванземаљце, јер је потребно да неко буде физички потомак Адама да би му Христос био „рођак-откупитељ” (Исаија 59:20). Исус је назван „последњим Адамом” зато што је постојао прави први човек, Адам (1. Коринћанима 15:22, 45), а не први Вулканац, Клингонац и сл. Ово је истина – безгрешна људска замена је преузела на себе казну коју су због греха заслужили сви људи (Исаија 53:6, 10; Матеј 20:28; 1. Јованова 2:2, 4:10), при чему сама није морала да се искупи за било који (непостојећи) сопствени грех (Јеврејима 7:27).

  3. Будући да то значи да би ванземаљци били изгубљени за вечност када садашња творевина буде уништена ватром (2. Петрова 3:10, 12), неки су се питали да ли би Христова жртва могла да буде поновљена негде другде за друга бића. Међутим, Христос је умро једном заувек (Римљанима 6:10; 1. Петрова 3:18) на Земљи. Он неће бити разапет и васкрснут на другим планетама (Јеврејима 9:26). То потврђује чињеница да је откупљена (земаљска) црква позната као Христова невеста (Ефесцима 5:22–33; Откривење 19:7–9) која ће бити с Њим у браку који ће трајати вечно. Христос неће бити полигамиста са многим другим невестама са других планета.

  4. У Библији нема речи о томе да ће Бог откупити било коју другу врсту, као што неће откупити ни пале анђеле (Јеврејима 2:16).

Уденути их… некако!

Један покушај да се ванземаљци удену у Библију заснива се на тумачењу једне речи из Јеврејима 11:3, где пише: „Вером схватамо да су светови створени Божјом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог.”

Реч „светови” се помиње у Кинг Џејмс Библији и још неким старијим преводима (као и у преводу Синода Српске православне цркве и у Савременом српском преводу – прим. прев.), а неки тврде да се она односи на друге настањиве планете. Међутим, у питању је реч αἰῶν (еон), одакле потиче реч „еони”. У савременим преводима на енглески за ову грчку реч се користи реч „универзум” (целокупан простор-време континуум), јер исправно описује „све што постоји у времену и простору, видљиво и невидљиво, садашње и вечно” (у већини превода на српски се користи реч свет – прим. прев.). Чак и када би се ова реч односила на друге планете, било би неоправдано да се на основу тога извуче закључак да на њима постоји интелигентни облик живота.

Такође, треба имати на уму да изрази попут „небо и земља” (1. Мојсијева 1:1) представљају примере стилске фигуре познате као меризам. Ова стилска фигура подразумева да се две супротности или крајности комбинују како би се означила целина или збир њених делова. На пример, ако бих некоме рекао: „Окречио сам целу кућу од темеља до крова”, било би јасно да се то односи на све у целој кући. Слично томе, у библијском хебрејском не постоји реч за „универзум”, а у најбољем случају може да се каже „баш све”, па је уместо тога употребљен меризам „небо и земља”. Јасно је да стихови Новог завета, као што су горепоменути Римљанима 8:18–22 и Јеврејима 11:3, упућују на стварање („небо и земља”) описано у 1. Мојсијевој, што значи да упућују на све што је Бог створио, као и на тренутак када је време, какво познајемо, почело. Погледати ово опширније објашњење.

Исусово учење је изазивало поделу међу Јеврејима, јер су они тада веровали да је спасење од Бога намењено само њима. Међутим, Исус их је уверавао да ће Он бити Спаситељ целог човечанства.

Други покушај је на основу Јеванђеља по Јовану 10:16, где Исус каже: „Имам и друге овце, које нису из овога тора; и њих треба да доведем, па ће слушати мој глас и биће једно стадо, један пастир.” Међутим, чак и Гај Консолмањо (Guy Consolmagno), језуитски свештеник и главни ватикански астроном, који верује у постојање ванземаљаца (дакле „непријатељски настројен сведок” у нашем случају који гласи „ванземаљци не постоје“), признаје: „У контексту, ове ʼдруге овцеʼ се вероватно односе на не-Јевреје, а не на ванземаљце.”2 Исусово учење је изазивало поделу међу Јеврејима (стих 19), јер су они тада веровали да је спасење од Бога намењено само њима. Међутим, Исус их је уверавао да ће Он бити Спаситељ целог човечанства.

Новији приступ

Новија идеја која допушта постојање ванземаљаца проистекла је из наводне потребе да се хришћанство заштити у случају да ванземаљци заиста посете Земљу. Мајкл С. Хајзер (Michael S. Heiser) је утицајни хришћански уфололог/говорник, који је докторирао на Старом завету и древним семитским језицима. Он тврди да аргументи, који су раније изнети у овом тексту, не би (нужно) морали да се односе на ванземаљце које је створио Бог. С обзиром на то да они нису Адамови потомци, то значи да нису наследили његову грешну природу, па стога нису ни криви пред Богом у моралном смислу. Као што „зекама” на Земљи није потребно спасење, тако није потребно ни њима – иако ће умрети, они неће ићи ни у рај ни у пакао.

На први поглед, ово изгледа као убедљив аргумент. На крају крајева, пали анђели су интелигентни, али на њих се спасење не односи („Јер не поможе анђелима, већ Аврамовом потомству.” – Јеврејима 2:16). Анђели су бесмртни и нису телесни као ми. А Хајзерови ванземаљци, који имају свемирске бродове, подразумевају ниво интелигенције који се не налази код зечева. Овим се снажно наглашава колико је неправедно то што они пате због последице проклетства, што подразумева и њихову смрт и коначно истребљење када се небо буде „смотало као свитак” (Откривење 6:14). Такође, чини се бизарним да се поступцима веома интелигентних бића не приписује никаква морална одговорност.

Хајзер такође тврди да изузетно интелигентни ванземаљци не би померили човека са положаја бића које је створено по Божјој слици, јер се „слика” односи само на то да су људи постављени као Божји представници на Земљи.

Међутим, Библија каже да смо створени по Божјој слици и слични Богу (1. Мојсијева 1:26). Човек је одмах створен као потпуно интелигентно биће пре око 6.000 година, а недуго након тога почео је да се бави занатством (1. Мојсијева 4:22). Од тада, чак ни ми нисмо у стању да развијемо довољно напредну технологију за путовање до других звезданих система. Ако су ванземаљци били способни да развију невероватне свемирске бродове који лете брже од светлости, а који су им потребни да би допутовали до нас, морало би да се претпостави да су они створени са неупоредиво супериорнијим интелектом у односу на нас – што би их у том смислу учинило сличнијим Богу у поређењу са нама. Или су створени много раније у односу на библијски временски оквир који подразумева шестодневно стварање пре 6.000 година. То би значило да су ванземаљци створени пре човека и да су имали довољно времена да развију своју технологију. Међутим, Бог је створио Земљу првог дана, а небеска тела касније – четвртог дана.

Ванбиблијски утицај

Иако Хајзер не промовише теистичку еволуцију, њему је блиска идеја да је универзум стар више милијарди година, као што заговара староземљашки креациониста, др Хју Рос (Hugh Ross).3 Теоретски, овим би се добило потребно време да ванземаљци, које нико никад није видео, развију технологију готово научнофантастичних размера, неопходну да би допутовали до нас. Али, то је кружно закључивање.

Ова дуга раздобља представљају огроман проблем за јеванђеље. Прво, важно је разумети да је савремена научна идеја о дугим раздобљима (тј. милионима и милијардама година) изведена из веровања да седиментни слојеви стена на Земљи представљају еоне времена.4 То је, пак, произашло из догматске претпоставке да није било посебног стварања или глобалног потопа, тако да се карактеристике Земље морају објаснити процесима које видимо данас.5 Рекло би се да ова филозофија униформизма увелико испуњава пророчанство апостола Петра забележено у 2. Петровој 3:3–7.

Сукоб са јеванђељем састоји се у томе што ти исти слојеви стена садрже фосиле – запис мртвих организама који пружа доказе о насиљу, болести и патњи. Стога, према становишту које подразумева милионе година, чак и без еволуције, смрт и патња су постојали много пре Адамовог пада. Ово подрива јеванђеље и разлоге због којих је Христос дошао на Земљу – да поништи дејство проклетства. У Римљанима 5:12 јасно пише да су грех и смрт ушли у творевину као резултат Адамових поступака. Пре пада у грех није било смрти.

Рангирање унутар створеног поретка

У Псалму 8:5 пише да је човек учињен мало нижим од анђела и овенчан славом и чашћу. Хајзер је рекао да се спасење заснива на рангирању, а не на интелигенцији. Ако је тако, где би се у Библији (која пропушта да их помене) у овој хијерархији налазили ванземаљци? Да ли би они, на пример, били изнад човека, а испод анђела? Када би ови напредни ванземаљци били у могућности да посете Земљу, човечанство би било под њиховом влашћу. (Чак и када би ванземаљци били пријатељски настројени, потенцијално би били много моћнији због своје интелигенције и технологије.) То би било у директној супротности са поретком који је Бог успоставио када је наредио човечанству да „покори” Земљу, што је познато као владарски налог (dominion mandate) (1. Мојсијева 1:28).

Будите пуни страхопоштовања

У Псалму 19:1 наведен је главни разлог због кога је универзум тако огроман: „Небеса казују славу Божју и дело руку његових објављује свод небески.” Постоји много сличних стихова у Светом писму. Они нам помажу да схватимо ко је Бог и колико је моћан.

То нас подсећа да би, што више откривамо у вези са овим невероватним универзумом, тим више требало да будемо испуњени страхопоштовањем према Ономе који је све то створио. Укратко, уместо да гледамо горе и питамо се „Чега ли још има тамо горе?”, и замишљамо ванземаљце које никада нисмо видели, требало би да размишљамо о Ономе који је све то створио.

Да ли „једноставан живот” може да постоји негде другде у свемиру?

NASAAlien rover2
Два идентична ровера прелазе уздуж и попреко по површини Марса тражећи доказе о постојању воде. Еволуционистички истраживачи жељно трагају за прошлим или садашњим знацима (барем) микроскопског живота.

Изгледа као да „шира слика” из Библије искључује постојање интелигентног облика живота било где другде у Божјем универзуму1 (погледати главни текст). Али шта ако бисмо, на пример, на другим планетама пронашли бактерије? То је заиста мало вероватно, иако бактерије „које је Бог створио” не би нарушиле јеванђеље (погледати чланак: Is the Bible Falsifiable and would a real ET do it?). У сваком случају, било какви „микроби на Марсу” вероватно би били последица контаминације коју је изазвао човек.2 Чему би иначе оне служиле? Стварање је усредсређено на човечанство на Земљи; живи организми који постоје у предивно уравнотеженој биосфери Земље су део створеног система за одржавање нашег живота.

Ако бактерије буду пронађене негде другде у Сунчевом систему, то ће бити поздрављено као доказ да живот може „тек тако да еволуира”.3 Међутим, већ смо предвидели да ће у таквом, мало вероватном случају, ти организми имати ДНК попут оне која постоји на Земљи, што је у складу са идејом да су потекли са Земље, било тако што су их пренеле сонде које је лансирао човек, било тако што су долетели на фрагментима стена који су избачени током удара неког метеорита у Земљу.

Извори

  1. Упоредити: Grigg, R., Did life come from outer space? Creation 22(4):40–43, 2000; creation.com/life-from-space, Bates, G., Alien Intrusion: UFOs and the evolution connection, Master Books, Arkansas, USA, 2004.
  2. Sarfati, J., Conclusive evidence for life from Mars? Remember last time! creation.com/mars, 15 May 2002.
  3. Matthews, M., Space life? Answering unearthly allegations, Creation 25(3):54–55, 2003; creation.com/space-life.

Извори и појашњења

  1. Sarfati, J., The Fall: a cosmic catastrophe: Hugh Ross’s blunders on plant death in the Bible, Journal of Creation 19(3):60–64, 2005; creation.com/plant-death. Повратак на текст.
  2. Consolmagno, G., Humans are not God’s only intelligent works, 3 January 2006. Он се заправо сврстао на исту страну у дебати са др Џонатаном Сарфатијем из CMI (они нису могли да виде аргументе оног другог пре него што су објављени у либералном часопису Science and Theology News). Повратак на текст.
  3. Рос верује да су пре Адама постојала човеколика створења без духа, која су по свом духовном положају била слична Хајзеровим хипотетичким ванземаљцима. За потпуно оповргавање Росових идеја, погледати: Jonathan Sarfati, Refuting Compromise, Master Books, Arkansas, USA, 2004. Повратак на текст.
  4. Henry, J.F., An old age for the earth is the heart of evolution, Creation Research Society Quarterly 40(3):164–172, December 2003; creationresearch.org/crsq/articles/40/40_3/Henry.htm. Повратак на текст.
  5. Mortenson, T., The Great Turning Point, Master Books, Arkansas, USA, 2004. Повратак на текст.