Da li je Bog stvorio život na drugim planetama?

Zašto bi, inače, univerzum bio tako veliki?

Autor: Geri Bejts (Gary Bates)
Prevod: Hrišćanski odgovor

Objavljeno: 19. novembar 2009.

Mnogi ljudi, bilo da su hrišćani ili ne, bore se sa idejom da je Zemlja jedina nastanjena planeta u ovom ogromnom univerzumu. Ukratko, da li postoji život na drugim planetama?

stockxpert

Oni koji veruju da je život evoluirao na Zemlji, evolutivni razvoj života na nebrojenim drugim planetama smatraju praktično „činjenicom”. Zbog toga bi oni otkriće života na drugim planetama smatrali potvrdom svojih evolucionističkih uverenja.

Ali čak i mnogi hrišćani misle: „Bog je sigurno stvorio život negde drugde, jer bi inače ovaj ogromni univerzum predstavljao užasno traćenje prostora (ili svemira – reč space se u engleskom koristi i za prostor i za svemir – prim. prev.).” Rekao bih, na osnovu svog iskustva, da je ovo glavni razlog zbog koga ljudi misle da život mora da postoji i „tamo negde”. Međutim, svoja razmišljanja bi trebalo da zasnivamo na onome što je Bog rekao da je učinio (tj. na Bibliji), a ne na nečemu za šta mi mislimo da bi On učinio, mogao ili trebalo da učini.

Prvo, s obzirom na to da je Bog taj koji je stvorio univerzum, teško da je za Njega univerzum „veliki”. Ljudi se bore sa prostranošću univerzuma, jer je naše shvatanje ograničeno na stvorene dimenzije vremena i prostora unutar kojih mi postojimo. Zbog toga pokušaj da razumemo bilo šta mimo tih dimenzija predstavlja pravu glavolomku. Veličina je relativna stvar i određuje se u odnosu na nas koji smo stanovnici univerzuma. A veličina i vreme su donekle povezani. Budući da je univerzum tako veliki u odnosu na nas, mi, na primer, razmatramo koliko bi nam vremena trebalo da kroz njega proputujemo. Ali, vreme je počelo da postoji sa nastankom univerzuma, pa kako ćemo onda da razumemo šta je večnost ili šta bi ona mogla da bude? Šta je bilo „pre” univerzuma? Slično tome, kako ćemo da zamislimo koliko je Bog „veliki”? Ne možemo da koristimo krojački metar, napravljen od atoma koje je Bog stvorio, da bismo izmerili Boga. Evo jednog primera za tako nešto: Neko je od Vas tražio da izgradite malu kuću i Vi ste to učinili. Sada od Vas traži da izgradite veliku kuću. U okvirima naših dimenzija, da biste izradili veću kuću potrebno Vam je više truda i više vremena. Dakle, da li bi Bogu bilo teže, ili da li bi Mu trebalo više vremena, da izgradi veliki univerzum u poređenju sa nekim manjim (naravno, u skladu sa našom perspektivom o tome šta je veliko, a šta malo)? Naravno da ne bi, jer Bog nije ograničen vremenom i prostorom (koje je stvorio). U Isaiji 40:28 piše: „…Gospod je Bog večni, Stvoritelj krajeva zemaljskih. On se ne umara, ne malaksava…”

Mi smo s razlogom zadivljeni time što je Bog stvorio milijarde galaksija u kojima postoje milijarde zvezda, jer je to jedan od razloga za njihovo stvaranje. Ali, kao što je već spomenuto, za Boga veličina uopšte ne predstavlja problem. Zvezde su relativno jednostavne strukture, jer one predstavljaju samo velike lopte gasa. U tom smislu, bilo bi potrebno više „kreativnosti” da Isus izvede čudo i nahrani pet hiljada ljudi, nego za stvaranje nebrojenih kvazara (postoji ogromna genetska složenost u strukturi čak i mrtve ribe).

Biblija i vanzemaljci

Ljudi često pitaju: „Da li samo zato što Biblija govori o tome da je Bog stvorio inteligentni oblik života isključivo na Zemlji, On to nije mogao da učini na nekom drugom mestu?” Na kraju krajeva, Sveto pismo ne govori o svemu, npr. o automobilima. Međutim, biblijski prigovor na postojanje vanzemaljskog oblika života nije tek samo jedan argument iz tišine. Automobili, na primer, nisu povezani sa pitanjem spasenja, ali verujemo da svesna, inteligentna bića, sposobna da donose moralne odluke, jesu, zato što bi njihovo postojanje narušilo autoritet Svetog pisma. Ukratko, sagledavanje šire slike u vezi sa biblijskom porukom, tj. porukom jevanđelja, omogućava nam da jasno zaključimo da je razlog zbog koga Biblija ne pominje vanzemaljce taj što oni ne postoje. Svakako, kada bi bilo izgledno da će Zemlja da bude počastvovana posetom pravih vanzemaljaca iz neke veoma udaljene galaksije, razumno bi bilo očekivati da bi Biblija i Bog, koji je Svedržitelj i poznaje budućnost, pomenuli tako značajan događaj, zato što bi on očigledno redefinisao mesto čoveka u univerzumu.

1. Biblija ukazuje na to da celokupna tvorevina uzdiše i muči se pod teretom greha (Rimljanima 8:18–22). Prokletstvo koje je usledilo nakon Adamovog pada imalo je univerzalne posledice.¹ U suprotnom, koja bi bila svrha toga da Bog uništi celokupnu tvorevinu da bi stvorio novo nebo i novu Zemlju (2. Petrova 3:13, Otkrivenje 21:1)? Prema tome, vanzemaljci koji bi živeli na nekom drugom mestu bili bi (nepravedno) pogođeni adamovskim prokletstvom, i to bez ikakve svoje krivice, s obzirom na to da ne bi nasledili Adamovu grešnu prirodu.

2. Kada se Hristos (Bog) utelovio, došao je na Zemlju ne samo da bi otkupio čovečanstvo, već u krajnjoj liniji, svoju celokupnu tvorevinu (Rimljanima 8:21; Kološanima 1:20). Međutim, Hristova iskupljujuća smrt na Golgoti, ne može da spasi ove hipotetičke vanzemaljce, jer je potrebno da neko bude fizički potomak Adama da bi mu Hristos bio „rođak-otkupitelj” (Isaija 59:20). Isus je nazvan „poslednjim Adamom” zato što je postojao pravi prvi čovek, Adam (1. Korinćanima 15:22, 45), a ne prvi Vulkanac, Klingonac i sl. Ovo je istina – bezgrešna ljudska zamena je preuzela na sebe kaznu koju su zbog greha zaslužili svi ljudi (Isaija 53:6, 10; Matej 20:28; 1. Jovanova 2:2, 4:10), pri čemu sama nije morala da se iskupi za bilo koji (nepostojeći) sopstveni greh (Jevrejima 7:27).

3. Budući da to znači da bi vanzemaljci bili izgubljeni za večnost kada sadašnja tvorevina bude uništena vatrom (2. Petrova 3:10, 12), neki su se pitali da li bi Hristova žrtva mogla da bude ponovljena negde drugde za druga bića. Međutim, Hristos je umro jednom zauvek (Rimljanima 6:10; 1. Petrova 3:18) na Zemlji. On neće biti razapet i vaskrsnut na drugim planetama (Jevrejima 9:26). To potvrđuje činjenica da je otkupljena (zemaljska) crkva poznata kao Hristova nevesta (Efescima 5:22–33; Otkrivenje 19:7–9) koja će biti s Njim u braku koji će trajati večno. Hristos neće biti poligamista sa mnogim drugim nevestama sa drugih planeta.

4. U Bibliji nema reči o tome da će Bog otkupiti bilo koju drugu vrstu, kao što neće otkupiti ni pale anđele (Jevrejima 2:16).

Udenuti ih… nekako!

Jedan pokušaj da se vanzemaljci udenu u Bibliju zasniva se na tumačenju jedne reči iz Jevrejima 11:3, gde piše: „Verom shvatamo da su svetovi stvoreni Božjom rečju, i to tako da je vidljivo postalo od nevidljivog.”

Reč „svetovi” se pominje u King Džejms Bibliji i još nekim starijim prevodima (kao i u prevodu Sinoda Srpske pravoslavne crkve i u Savremenom srpskom prevodu – prim. prev.), a neki tvrde da se ona odnosi na druge nastanjive planete. Međutim, u pitanju je reč αἰῶν (eon), odakle potiče reč „eoni”. U savremenim prevodima na engleski za ovu grčku reč se koristi reč „univerzum” (celokupan prostor-vreme kontinuum), jer ispravno opisuje „sve što postoji u vremenu i prostoru, vidljivo i nevidljivo, sadašnje i večno” (u većini prevoda na srpski se koristi reč svet – prim. prev.). Čak i kada bi se ova reč odnosila na druge planete, bilo bi neopravdano da se na osnovu toga izvuče zaključak da na njima postoji inteligentni oblik života.

Takođe, treba imati na umu da izrazi poput „nebo i zemlja” (1. Mojsijeva 1:1) predstavljaju primere stilske figure poznate kao merizam. Ova stilska figura podrazumeva da se dve suprotnosti ili krajnosti kombinuju kako bi se označila celina ili zbir njenih delova. Na primer, ako bih nekome rekao: „Okrečio sam celu kuću od temelja do krova”, bilo bi jasno da se to odnosi na sve u celoj kući. Slično tome, u biblijskom hebrejskom ne postoji reč za „univerzum”, a u najboljem slučaju može da se kaže „baš sve”, pa je umesto toga upotrebljen merizam „nebo i zemlja”. Jasno je da stihovi Novog zaveta, kao što su gorepomenuti Rimljanima 8:18–22 i Jevrejima 11:3, upućuju na stvaranje („nebo i zemlja”) opisano u 1. Mojsijevoj, što znači da upućuju na sve što je Bog stvorio, kao i na trenutak kada je vreme, kakvo poznajemo, počelo. Pogledati ovo opširnije objašnjenje.

Drugi pokušaj je na osnovu Jevanđelja po Jovanu 10:16, gde Isus kaže: „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba da dovedem, pa će slušati moj glas i biće jedno stado, jedan pastir.” Međutim, čak i Gaj Konsolmanjo (Guy Consolmagno), jezuitski sveštenik i glavni vatikanski astronom, koji veruje u postojanje vanzemaljaca (dakle „neprijateljski nastrojen svedok” u našem slučaju koji glasi „vanzemaljci ne postoje“), priznaje: „U kontekstu, ove ʼdruge ovceʼ se verovatno odnose na ne-Jevreje, a ne na vanzemaljce.”² Isusovo učenje je izazivalo podelu među Jevrejima (stih 19), jer su oni tada verovali da je spasenje od Boga namenjeno samo njima. Međutim, Isus ih je uveravao da će On biti Spasitelj celog čovečanstva.

Noviji pristup

Novija ideja koja dopušta postojanje vanzemaljaca proistekla je iz navodne potrebe da se hrišćanstvo zaštiti u slučaju da vanzemaljci zaista posete Zemlju. Majkl S. Hajzer (Michael S. Heiser) je uticajni hrišćanski ufololog/govornik, koji je doktorirao na Starom zavetu i drevnim semitskim jezicima. On tvrdi da argumenti, koji su ranije izneti u ovom tekstu, ne bi (nužno) morali da se odnose na vanzemaljce koje je stvorio Bog. S obzirom na to da oni nisu Adamovi potomci, to znači da nisu nasledili njegovu grešnu prirodu, pa stoga nisu ni krivi pred Bogom u moralnom smislu. Kao što „zekama” na Zemlji nije potrebno spasenje, tako nije potrebno ni njima – iako će umreti, oni neće ići ni u raj ni u pakao.

Na prvi pogled, ovo izgleda kao ubedljiv argument. Na kraju krajeva, pali anđeli su inteligentni, ali na njih se spasenje ne odnosi („Jer ne pomože anđelima, već Avramovom potomstvu.” – Jevrejima 2:16). Anđeli su besmrtni i nisu telesni kao mi. A Hajzerovi vanzemaljci, koji imaju svemirske brodove, podrazumevaju nivo inteligencije koji se ne nalazi kod zečeva. Ovim se snažno naglašava koliko je nepravedno to što oni pate zbog posledice prokletstva, što podrazumeva i njihovu smrt i konačno istrebljenje kada se nebo bude „smotalo kao svitak” (Otkrivenje 6:14). Takođe, čini se bizarnim da se postupcima veoma inteligentnih bića ne pripisuje nikakva moralna odgovornost.

Hajzer takođe tvrdi da izuzetno inteligentni vanzemaljci ne bi pomerili čoveka sa položaja bića koje je stvoreno po Božjoj slici, jer se „slika” odnosi samo na to da su ljudi postavljeni kao Božji predstavnici na Zemlji.

Međutim, Biblija kaže da smo stvoreni po Božjoj slici i slični Bogu (1. Mojsijeva 1:26). Čovek je odmah stvoren kao potpuno inteligentno biće pre oko 6.000 godina, a nedugo nakon toga počeo je da se bavi zanatstvom (1. Mojsijeva 4:22). Od tada, čak ni mi nismo u stanju da razvijemo dovoljno naprednu tehnologiju za putovanje do drugih zvezdanih sistema. Ako su vanzemaljci bili sposobni da razviju neverovatne svemirske brodove koji lete brže od svetlosti, a koji su im potrebni da bi doputovali do nas, moralo bi da se pretpostavi da su oni stvoreni sa neuporedivo superiornijim intelektom u odnosu na nas – što bi ih u tom smislu učinilo sličnijim Bogu u poređenju sa nama. Ili su stvoreni mnogo ranije u odnosu na biblijski vremenski okvir koji podrazumeva šestodnevno stvaranje pre 6.000 godina. To bi značilo da su vanzemaljci stvoreni pre čoveka i da su imali dovoljno vremena da razviju svoju tehnologiju. Međutim, Bog je stvorio Zemlju prvog dana, a nebeska tela kasnije – četvrtog dana.

Vanbiblijski uticaj

Iako Hajzer ne promoviše teističku evoluciju, njemu je bliska ideja da je univerzum star više milijardi godina, kao što zagovara starozemljaški kreacionista, dr Hju Ros (Hugh Ross).³ Teoretski, ovim bi se dobilo potrebno vreme da vanzemaljci, koje niko nikad nije video, razviju tehnologiju gotovo naučnofantastičnih razmera, neophodnu da bi doputovali do nas. Ali, to je kružno zaključivanje.

Ova duga razdoblja predstavljaju ogroman problem za jevanđelje. Prvo, važno je razumeti da je savremena naučna ideja o dugim razdobljima (tj. milionima i milijardama godina) izvedena iz verovanja da sedimentni slojevi stena na Zemlji predstavljaju eone vremena.⁴ To je, pak, proizašlo iz dogmatske pretpostavke da nije bilo posebnog stvaranja ili globalnog potopa, tako da se karakteristike Zemlje moraju objasniti procesima koje vidimo danas.⁵ Reklo bi se da ova filozofija uniformizma uveliko ispunjava proročanstvo apostola Petra zabeleženo u 2. Petrovoj 3:3–7.

Sukob sa jevanđeljem sastoji se u tome što ti isti slojevi stena sadrže fosile – zapis mrtvih organizama koji pruža dokaze o nasilju, bolesti i patnji. Stoga, prema stanovištu koje podrazumeva milione godina, čak i bez evolucije, smrt i patnja su postojali mnogo pre Adamovog pada. Ovo podriva jevanđelje i razloge zbog kojih je Hristos došao na Zemlju – da poništi dejstvo prokletstva. U Rimljanima 5:12 jasno piše da su greh i smrt ušli u tvorevinu kao rezultat Adamovih postupaka. Pre pada u greh nije bilo smrti.

Rangiranje unutar stvorenog poretka

U Psalmu 8:5 piše da je čovek učinjen malo nižim od anđela i ovenčan slavom i čašću. Hajzer je rekao da se spasenje zasniva na rangiranju, a ne na inteligenciji. Ako je tako, gde bi se u Bibliji (koja propušta da ih pomene) u ovoj hijerarhiji nalazili vanzemaljci? Da li bi oni, na primer, bili iznad čoveka, a ispod anđela? Kada bi ovi napredni vanzemaljci bili u mogućnosti da posete Zemlju, čovečanstvo bi bilo pod njihovom vlašću. (Čak i kada bi vanzemaljci bili prijateljski nastrojeni, potencijalno bi bili mnogo moćniji zbog svoje inteligencije i tehnologije.) To bi bilo u direktnoj suprotnosti sa poretkom koji je Bog uspostavio kada je naredio čovečanstvu da „pokori” Zemlju, što je poznato kao vladarski nalog (dominion mandate) (1. Mojsijeva 1:28).

Budite puni strahopoštovanja

U Psalmu 19:1 naveden je glavni razlog zbog koga je univerzum tako ogroman: „Nebesa kazuju slavu Božju i delo ruku njegovih objavljuje svod nebeski.” Postoji mnogo sličnih stihova u Svetom pismu. Oni nam pomažu da shvatimo ko je Bog i koliko je moćan.

To nas podseća da bi, što više otkrivamo u vezi sa ovim neverovatnim univerzumom, tim više trebalo da budemo ispunjeni strahopoštovanjem prema Onome koji je sve to stvorio. Ukratko, umesto da gledamo gore i pitamo se „Čega li još ima tamo gore?”, i zamišljamo vanzemaljce koje nikada nismo videli, trebalo bi da razmišljamo o Onome koji je sve to stvorio.

Da li „jednostavan život” može da postoji negde drugde u svemiru?

NASA

Izgleda kao da „šira slika” iz Biblije isključuje postojanje inteligentnog oblika života bilo gde drugde u Božjem univerzumu¹ (pogledati glavni tekst). Ali šta ako bismo, na primer, na drugim planetama pronašli bakterije? To je zaista malo verovatno, iako bakterije „koje je Bog stvorio” ne bi narušile jevanđelje (pogledati članak: Is the Bible Falsifiable and would a real ET do it?). U svakom slučaju, bilo kakvi „mikrobi na Marsu” verovatno bi bili posledica kontaminacije koju je izazvao čovek.² Čemu bi inače one služile? Stvaranje je usredsređeno na čovečanstvo na Zemlji; živi organizmi koji postoje u predivno uravnoteženoj biosferi Zemlje su deo stvorenog sistema za održavanje našeg života.

Ako bakterije budu pronađene negde drugde u Sunčevom sistemu, to će biti pozdravljeno kao dokaz da život može „tek tako da evoluira”.³ Međutim, već smo predvideli da će u takvom, malo verovatnom slučaju, ti organizmi imati DNK poput one koja postoji na Zemlji, što je u skladu sa idejom da su potekli sa Zemlje, bilo tako što su ih prenele sonde koje je lansirao čovek, bilo tako što su doleteli na fragmentima stena koji su izbačeni tokom udara nekog meteorita u Zemlju.

Izvori

1. Uporediti: Grigg, R., Did life come from outer space? Creation 22(4):40–43, 2000; creation.com/life-from-space, Bates, G., Alien Intrusion: UFOs and the evolution connection, Master Books, Arkansas, USA, 2004.
2. Sarfati, J., Conclusive evidence for life from Mars? Remember last time! creation.com/mars, 15 May 2002.
3. Matthews, M., Space life? Answering unearthly allegations, Creation 25(3):54–55, 2003; creation.com/space-life.